Године 1973. основана је прва Српска Православна парохија на територији Краљевине Холандије са центром у Амстердаму. За свештеника постављен је прота Јанко Станић.
У тадашњим околностима организовање парохије могло је почети само са више Богослужбених места широм земље у виду једне мреже и обавештења од уста до уста. Коришћење других средстава информација – радија, и телевизије није било могуће јер се тада за то тражила сагласност амбасаде по одређеним билатералним уговорима две земље. Адресе парохијана су се само личним путем могле сакупити, а одређени страх људи у односу према Цркви требало је разбити јер се овде налазила млађа генерација људи одраслих у СФРЈ, готово само гостујуће радне снаге, без старе емиграције.
У исто време уз сарадњу Руско-Холандске Православне цркве тражиле су се просторије за капелу у Амстердаму.
Прота Станић јануара месеца 1974 добија радну визу и почиње активно да организује своју парохију. Путовао је од југа до севера, од истока до запада служећи у црквама других Хришћанских вароисповести а и по фабричким халама, носећи са собом све оно што му је било потребно да нашем вернику далеко од куће одржи веру и дух Православља. Тако је се из месеца у месец и из године у годину ширило сазнање о постојању наше парохије и раду нашег свештеника.
У пролеће 1974. године добијамо просторије при Римокатоличкој цркви Светог Николе, у непосредној близини железничке станице у Амстердаму коју смо заједнички користили са Руско-Холандском Православном Црквом у следећих пет година. Капелу је у том периоду опремила Руско-Холандска Православна Црква јер су они већ црквене утвари поседовали, али нису имали свештеника, те је наш удео био да две недеље у месецу наш свештеник и за њихове вернике одржава службу. Суботом обилази и служи на различитим местима широм земље.
Просторије капеле у Амстердаму су старе и влажне без грејања, електричне инсталације дотрајале, реновирање је захтевало доста новца који нисмо имали.
У јануару месецу 1979. године пуцају водоводне цеви у доњим просторијама зграде које бивају поплављене. Руско- Холандска Православна црква после тога одлучује да тражи себи боље просторије, а и у тој години добијају и свог свештеника г-на Фоухта.
Фебруара месеца Српска Православна Парохија са својим свештеником одлучује да остане у постојећим просторијама и самостално опреми своју капелу. Посао је био огроман, воду избацити, влажне и голе зидове опремити, црквене утвари набавити и за месец ипо дана за Васкрс опремити.
Римокатоличка црква ту нам је пружила помоћ у општем реновирању. С обзиром на наше скромне финансијске могућности изашли су нам у сусрет и са симболичном киријом.
Дан и ноћ је мала група парохијана предвођена протом Станићем и његовом протиницом радила, фарбала стругала, рибала и шила… Протин син Др. Л. Станић у Атини и Солуну купује и отпрема све потребне црквене утвари. Априла месеца те 1979 године радосна срца дочекан је и прослављен Васкрс у првој Српској Православној капели у историји града Амстердама. У октобру месецу 1981. године Његово Преосвештенство владика Лаврентије после реновирања освећује нашу капелу.
У осамдесетим годинама прота Станић почиње са централизацијом парохије и постепеним укидањем истурених Богослужбених места широм земље, а у исто време добијена је и дозвола јавног информисања преко радија и телевизије – у емисијама за Југословене.
Средином осамдесетих година остају још само два богослужбена места, наша капела у Амстердаму и услужна римокатоличка капела у Ротердаму у којима се служи сваке друге недеље наизменично. То су и године када растућа незапосленост међу нашим живљем доводи и до различитих миграција или чак повратка за домовину те је централизовање парохије био најбољи начин да би оптимално функционисала.
Године 1987 опет су морале да се предузимају опсежне мере реновирања и исушења зидова капеле, као и поправка старог крова који прокишњава како би се тиме спасила зграда од тоталног пропадања. Сем једног ходника и унутрашњег дворишта све је обновљено, грејање уведено, офарбано, скромно и са укусом намештено. Све то тражило је стотине радних сати појединаца.
Прота Станић још за неко време продужава службе у Ротердаму, али почетком 1990. године се разболео, а већ и у одмаклим годинама није више у стању сам и градским превозом да путује за Ротердам. Уз сагласност Његовог Преосвештенства владике Лаврентија укида се и последње услужно богослужбено место у Парохији. А капела у Амстердаму постаје центар Парохије са Богослужењима сваке недеље и празницима.
Од остарелог и болесног оца Јанка Станића, почетком деведесетих година вођење парохије преузима отац Дојчило… (наставиће се)